下载 PDF
返回故事列表

Feriadu ho avó-feto 和奶奶一起过暑假

作者 Violet Otieno

插图 Catherine Groenewald

译文 Aurelio da Costa

配音 Aurelio da Costa, Vitalina dos Santos, Criscencia R. Da Costa Viana

语言 德顿语

级别 4级

将整故事念出来

播放速度

自动念故事


Odongo no Apiyo hela iha sidade hamutuk ho sira nia papa. Sira sempre kontente ba férias. La’ós tanba de’it eskola taka maibé tamba sira ba vizita sira nia avó. Nia hela iha suku peskadór ida besik lagoa boot ida.

欧东格、阿皮尤和他们的爸爸一起生活在城市里。他们非常期待过暑假,因为那个时候他们不用去学校,而且他们还可以去看奶奶。他们的奶奶住在一个渔村里,靠近一片很大的湖泊。


Odongo no Apiyo sente kontente tanba to’o ona tempu atu vizita sira nia avó-feto dala ida tan. Kalan antes, sira arruma sira nia pasta no prontu ba viajen dook ba avó nia uma. Sira labele toba no ko’alia kalan tomak kona-ba ferias ne’e.

欧东格和阿皮尤又要去看奶奶了,他们非常高兴。前一天晚上,他们整理好了自己的行装,准备踏上前往渔村的旅程。他们晚上睡不着,整晚都在讨论这个暑假。


Dadeer tuir mai, sira viajen ba suku ne’e iha sira nia papa nia kareta. Sira halai liu foho sira, animál fuik sira no plantasaun xa. Sira sura kareta no hananu kansaun sira.

第二天凌晨,他们坐着爸爸的车前往那个渔村。他们开过了山丘,路上看到了很多野生动物,经过了几个茶园。他们唱着歌数着路上的车辆。


Lakleur, labariks sira sente kole no toba.

过了一会儿,孩子们累了,就在车里睡着了。


Apa fanu Odongo no Apiyo bainhira sira to’o iha suku. Sira hetan Nyar-Kanyada, sira nia avó-feto, deskansa hela iha biti ida iha ai-okos. Nyar-Kanyada, iha Luo signifika katak ‘oan feto husi ema Kanyada’. Nia feto forte no bonita.

当他们到达那个渔村的时候,爸爸把欧东格和阿皮尤叫醒了。他们发现他们的奶奶——尼亚·坎亚达——在树荫里铺了一块垫子,正坐在上面休息。在当地的语言里,这个名字的意思是“坎亚达人民的女儿”。她是一个坚强美丽的女性。


Nyar-Kanyada benvindu sira ba uma laran no dansa haleu sala hananu ho kontente. Ninia beioan sira kontente atu fó ba nia prezente sira lori husi sidade. “Uluk nanain loke ha’u nia prezente,” Odongo dehan. “Lae, ha’u nia prezente mak uluk!” Apiyo dehan.

尼亚·坎亚达欢迎他们来到自己的家里,和他们一起快乐地唱歌跳舞。他们的孙子也很高兴地把他们在城里买的礼物送给她。欧东格和阿皮尤吵着要奶奶先打开自己的礼物。


Depois de loke tiha prezente, Nyar-Kanyada, fó bensaun ba ninia beioan sira iha maneira tradisionál ida nian.

尼亚·坎亚达打开了礼物后,用传统的习俗祝福了她的孙儿们。


Depois Odongo no Apiyo sai ba liur. Sira duni babebar no manu sira.

欧东格和阿皮尤跑出去玩儿了,他们追着蝴蝶和鸟儿,在它们后面跑。


Sira sa’e ai no rega bee ba malu iha lagoa laran.

他们还爬树,跳进湖里,溅起了很多水花。


Bainhira rai nakaras ona sira fila uma atu han kalan. Molok sira bele han hotu, sira toba dukur tiha!

天黑了,他们回到奶奶的家里吃晚饭,但他们太累了,还没吃完,就睡着了。


Loron tuir mai, sira nia papa viajen fila ba sidade husi sira hela ho Nyar-Kanyada.

第二天,爸爸开车回城了,把孩子们留给奶奶。


Odongo no Apiyo ajuda sira nia avó-feto ho servisu uma nian. Sira kuru bee no hili ai. Sira rekolla manu-tolun husi manu no kuu modo tahan husi to’os.

欧东格和阿皮尤帮助奶奶做家务。他们帮奶奶拎水,运柴。他们还帮奶奶从鸡窝里拿鸡蛋,在花园里摘蔬菜。


Nyar-Kanyada hanorin ninia beioan sira atu halo ugali atu han ho gizadu. Nia hatudu ba sira oinsá halo etu-nuu atu han ho ikan lalar.

尼亚·坎亚达教他们煮乌咖喱,还教他们怎么做和烤鱼一起吃的椰子饭。


Dadeer ida, Odongo lori ninia avó nia karau atu ba han duut. Sira halai tama ba vizinu ninia to’os. Toos nain ne’e hirus Odongo. Nia ameasa atu kaer metin karau sira tanba han tiha ona ninia ai-horis sira. Depois de loron ne’e, labarik mane ne’e assegura katak karau sira la halo tan problema.

一天早上,欧东格帮奶奶去牧场上放牛,但是牛跑到了邻居的农场上,邻居很生气,威胁欧东格说,要没收了这些牛作为踩坏粮食的赔偿。从那天以后,欧东格很小心,不想再让这些牛惹麻烦了。


Iha loron seluk, labarik sira ba merkadu ho Nyar-Kanyada. Nia iha fatin fa’an modo-tahan sira, masin-midar no sabaun. Apiyo gosta temi presu sasán nian ba konsumidores sira. Odongo mak hatama sasán sira ne’ebé konsumidores sira sosa ona.

有一天,孩子们和尼亚·坎亚达一起去集市上。奶奶有一个卖蔬菜、糖和肥皂的摊位。阿皮尤给顾客们报价钱,欧东格帮着顾客打包。


Iha loraik sira hemu xá hamutuk. Sira ajuda avó-feto konta osan ne’ebé nia hetan.

这天的工作结束后,他们坐在一起喝茶,帮奶奶数了数这天赚到的钱。


Maibé lakleur de’it feriadu sira ne’e remata ona no labarik sira tenke fila ba sidade. Nyar-Kanyada fó Odongo xapeu ida no Apiyo jaketa ida. Nia arruma hahán ba sira nia viajen.

很快,假期就结束了,孩子们要回城了。尼亚·坎亚达送给欧东格一顶帽子,送给阿皮尤一件毛衣。她帮孩子们装了点食物在路上吃。


Bainhira sira nia papa too atu foti sira, sira lakohi atu ba. Labarik sira harohan ba Nyar-Kanyada atu ba ho sira ba sidade. Nia hamnasa no dehan, “Hau ferik loos ona ba sidade. Ha’u sei hein imi fila mai ha’u nia suku dala ida tan.”

当爸爸来接他们的时候,他们一点儿都不想走。孩子们求尼亚·坎亚达和他们一起去城里。她笑着说:“我太老了,不适合住在大城市里。我就在这个村子里面等你们,等你们下次再来。”


Odongo no Apiyo hamutuk hakohak nia metin no halo despedida.

欧东格和阿皮尤紧紧地抱着她,跟她告别。


Bainhira Odongo no Apiyo fila ba eskola sira konta ba sira nia belun kona-ba moris iha suku. Labarik sira balun katak moris iha sidade ne’e diak. Seluk sente katak moris iha suku mak diak liu. Esensialmente, ema hotu konkorda katak Odongo no Apiyo iha avó-feto ida ne’ebé diak tebes.

当欧东格和阿皮尤回到学校时,他们把村子里的生活告诉了伙伴们。一些人觉得城市生活很不错,另一些人觉得乡村生活更好。最重要的是,每个人都相信欧东格和阿皮尤的奶奶太棒啦!


作者: Violet Otieno
插图: Catherine Groenewald
译文: Aurelio da Costa
配音: Aurelio da Costa, Vitalina dos Santos, Criscencia R. Da Costa Viana
语言: 德顿语
级别: 4级
出处: 原文来自非洲故事书Holidays with grandmother
共享创意授权条款
本着作系采用共享创意 署名 4.0 未本地化版本授权条款授权。
选项
返回故事列表 下载 PDF