Tinan barak liu ba ema la hatene buat ida. Sira la hatene oinsá atu kuda ai-horis sira, ka soru kabas, ka oinsá atu halo sasán besi kroat sira. Maromak Nyame iha kalohan leten ás mak iha matenek tomak husi mundu. Nia rai didi’ak matenek sira ne’e iha sanan-rai ida nia laran.
很久很久以前,人们什么都不知道。
他们不知道怎么耕田织布,也不知道怎么制造铁器。
天上的尼亚美神把世界所有的智慧都藏在一个砂锅里面。
Loron ida, Nyame deside katak atu fó sanan-rai matenek ne’e ba Anansi. Bainhira Anansi hateke tama ba sanan-rai ida ne’e nia laran, nia aprende buat fóun ida. Furak tebes!
有一天,尼亚美决定把藏有智慧的砂锅交给蜘蛛神阿南西。
每当阿南西揭开砂锅往里看,他就会学到新的东西。他感到很兴奋!
Anansi ne’ebé kaan-teen hanoin ona, “Hau sei rai sanan-rai ne’e ho seguru iha ai-hun ás ida nia leten. Atu nune’e nia sai ha’u mesak nian!” Nia nakdulas ho kabas lahan naruk ida, dada haleu sanan-rai ne’e, no nia kesi ba ninia kanotak. Nia komesa atu sa’e ai-hun ne’e. Maibé difisil atu sa’e ai-hun ne’e tanba sanan-rai ne’e soke bebeik nia ain-tuur.
贪心的阿南西跟自己说,
“我把砂锅安放在树顶上,那样所有的智慧就都只属于我了!”
所以,他织出了一条长长的丝线,把砂锅牢牢地拴住,然后把丝线的另一端系在自己的肚子上。
他开始往那棵树上爬,
可是砂锅总是撞到他的腿,爬起来很辛苦。
Tempu barak nia laran ona Anansi nia oan iha ai leten hodi hein nia. Nia dehan, “sei fasil ba o atu sa’e se karik o kesi sanan-rai ne’e ba o nia kotuk?” Anansi koko kesi sanan-rai nakonu ho matenek sira ba ninia kotuk, no fasil liu ba nia sa’e ai-hun.
阿南西的儿子在树底下看到了一切。
他跟阿南西说,“把砂锅扛在背上不就容易了吗?”
于是阿南西就试着把砂锅扛在背上,果然容易很多。
Lakleur nia to’o duni ba ai-tutun. Maibé depois nia para no hanoin, “Ha’u mesak mak atu iha de’it matenek sira ne’e hotu, no iha ne’e ha’u nia oan mane sai matenek liu fali ha’u!” Anansi hirus tebes kona-ba ne’e no nia soe tun sanan-rai husi ai-tutun ba kraik.
阿南西很快就爬到树顶上。
可是他突然想到一个问题:
“拥有所有智慧的人应该是我,可是刚才我儿子居然比我还聪明!”
阿南西气得差点跳起来了,一气之下竟把砂锅扔到树下。
Sanan-rai ne’e rahun bainhira kona-rai. Matenek sira ne’e livre no nakfahe ba ema hotu. Ho nune’e mak ema aprende atu halo to’os sira, ka soru kabas, ka halo sasán besi kroat sira, no buat sira seluk hotu ne’ebé ema hatene atu halo.
砂锅一落地就碎成小片。
砂锅碎了,所有的智慧也跑了出来,大家可以自由分享了。
就是这样,世上的人们才学会如何耕田、如何织布,如何打铁做铁器,还有所有现在人会做的一切。